Đuri se je pred dvâ tjędne javil jęgov negdašji pajdâš, Stipe Biličić z Kaštel Kovidiča, ze šterim se je negda vu vréme bractva i jedinstva spoznal f Knjaževco. Stipe mo piše ovak:
“Dragi Đuro!
Lipo te pozdravlan i javlan da sam ja veletrgovac i presednik Stožera civilne zaštite Kaštel Kovidića. Javljan ti da smo se mi presednici civilnih stožera dalmatinskoga rajona, dogovorili da poduzmemo opširne mjere na planu suzbijanja korona virusa u zemlji – za očuvanje našega turizma! Rišili smo pozvat svoje prijatelje iz Kontinentalne Hrvacke i animirat jih da svaki u svomu kraju naprave sve da se narod ciipi! Ja san se zadužija da ću kontaktirat tebe, jerbo si ti tamo u Međumurju poznati čovik i presednik penzijonerima! – E, molin te lipo da ti tamo pokreneš narod da se ciipi sto-posto, da u državi bude dobra, kako ono kažu, incidencija, pa da nam turizam, cvita! Eee, samo to te molin! Javi mi kako ide i koliko si uspija! Ajd živili!
Pozdrav! Tvoj “ratni” drug Stipe Biličič iz Kaštel Kovidića!”
Đura je pajdâšo Stipi Biličičo z Kaštel Kovidiča, poslal pismo vu šterim mo ovak odgovârja:
“Drâgi Stipe!
Spominal sam se ze svojaj prijatelaj i oni so s’i “za” ka bodo potirali lude z Glavatišča i širše okolice ka se cépijo sto-posto! Prepravleni smo žrtvuvati se za vaš turizem, čé treba i tripot bomo se cépili. – Néga problema Stipe! – Mi smo “za”!
Jedino, moji pajdâši velijo – jęno sitnico: Šteli bi ka vi nam spasite našo poloprivredno sezono! Znâš, pajdâš Drago ima štrnájst toni kalampéra pa bi ga vi v Dalmaciji mogli kupiti za svój turizam, ka ga nav móral na prtuletje giloga otpęlati v grabo! Pajdâš Fęri ima tri foringe vugorki, paradajza, tikvi i mrkve, šteri so nigdâr né špricani, pa oče ka bi vi to otkupili, jer za turizam to nucate! Nešterni naši imajo zviška vęč tóni jâbok, hruški i breskvi! Vi tó lęfko otkupite i potrošite za turizem! Pajdâš Vinci bi prodal tri jęzere litri cépa, ka nav móral zažgajâriti, a vi to lęfko ponucate… Čé ti tak paše, onda bom ti dâl išče nekše adrese od naši bugari i polodélci, ze šterima šček’ujem ka naprâvimo soradnjo! Javi mi!
Pozdrâvla te “ratni” drug Đura!”
Odma, za dvâ tjędne, z Kaštel Kovidiča je dojšlo pismo od Stipeja, f šterim on piše:
“Dragi Đuro!
Primija san od tebe pismo u kojemu mi nudiš suradnjo i to je odlična ideja i u svemu se slažen s tobon! Jedino – to trenutačno ne bi išlo jer za opskrbu s krumpirom imamo desetgodišnji ugovor s prijteljima iz Egipta, krastavce, paradjz i mrkvu već godinama uvozimo iz Srbije, a papriku od jenog Makedonca! S njima trenutno ne moremo prekinut ugovore jer su dugoročni. U vezi jabuka i bresaka, njih već godinama uvozim od Poljaka, a kruške iz Argentine! Aaaali, čim isteknu ugovri, budemo surađivali! Nema problema! – Tako će bit i s vinom, koje sad dobivamo od amigosa iz Španjolske i par cisterni iz Francuske! Zato dragi Đuro, samo se vi pociipite da u državi imamo dobru incidenciju za Europsku uniju, da Hrvacka bude zelena zona, da spasimo turizam! A za našu suradnju – neće bit problema, ja ti kažen!! – Pa, judi smo! Dogovorit ćemo se! – Rišit ćemo to! – Bez brige! – Garant!”
Pozdravlja te tvoj “ratni” drug Stipe iz Kaštel Kovidića!
Đura je preštodéral Stipejovo pismo, pospominal se s pajdâšaj, pa mo je ovak vdrapnol nazâj:
“Drâgi Stipe!
Spominal sam se ze svojaj pajdâšaj i oni velijo da more iti trampa! – Za saki šleper robe štero zémete od nas z Međimorja, prinas bode jęden posto vęč céplenih! – Pošteno? – Aaa čé tak nębrete vę te, naš nâârod vel’i da, naj téčas dok ne počnemo surađivati, naj vašoga turizma spašuvlejo oni z Egipta, Argentine Polske, Srbije, Moldavije… Jer drugač, velijo pajdâši – nejde!?”
Pozdrâvla te tvoj “ratni” drug Đura!”
Za pâr dni Đura je dobil pismo od Stipe-a, f šteromo mo of piše:
“Dragi Đuro!
More tako! – More! – Moremo odma preuzet sve vaše povrće, voće i vino u naše trgovine hotele i restorane! – Neće bit problema! – Dogovorija san! – Samo, daj da zeznemo ove strance koji nam sada uvoze svoju robu! Ti Đuro organiziraj da u vaše međumurske velike trgovine preuzmu ove naše strane dobavljače! – Preuzmete ih … tek toliko … za formu … što prodate – prodate … pa mi onda njima velimo – “vaša roba ne ide kak prije, izgleda da nemate kvalitetu” … tako da s nijma ne kršimo ugovor! – A mi svu vašu robu plasiramo u naše trgovine, hotele i restorane i – sve vaše preostalo ovdje prodamo … Tako onda more kreniti naša suradnja: vi spasite naš turizam – mi spasimo vašu poljoprivredu! – Mislin da će to ić lako jer … valjda niste take budale … da bi u svojim veletrgovinama u Međumurju odprije prodavali robu iz Egipta, Argentine, Srbije, Poljske, Moldavije… a višak svoje robe bacate i zakapate u grabu!?”
Pozdravlja te tvoj “ratni” drug Stipe!”
Đura mo je za zâdjipot krâtko odgovoril:
“- Jęsmo. Adijo.”
